Stručni ispit iz bezbednosti i zdravlja na radu: vodič kroz pripremu, tok ispita i karijeru

Vreme čitanja: oko 18 minuta.

Zašto je bezbednost i zdravlje na radu sve traženija oblast

Oblast bezbednosti i zdravlja na radu dugo je kod nas bila u senci drugih zanimanja, ali poslednjih godina sve više dobija na značaju. Razlog je jednostavan: poslodavci su sve češće obavezni da imaju lice koje će se baviti bezbednošću na radu, procenom rizika, obukama zaposlenih, evidencijama, praćenjem propisa i neposrednim radom na terenu. Sa druge strane, mnogi kandidati koji završe odgovarajuće obrazovanje ili polože stručni ispit traže način da uđu u ovu profesiju, jer smatraju da je perspektivna, stabilna i korisna.

Kada se govori o bezbednosti i zdravlju na radu, ne misli se samo na administrativne poslove. Ovo je oblast koja povezuje pravo, tehniku, medicinu rada, ergonomiju, hemiju, elektrotehniku, mašinstvo, građevinu i organizaciju rada. Zato nije čudo što se među kandidatima često čuje pitanje: da li vredi završavati ovaj smer, da li ima posla i koliko je ovaj posao naporan?

Odgovor nije jednoznačan. Nekome će posao lica za bezbednost i zdravlje na radu biti odličan izbor, posebno ako voli propise, rad sa ljudima i terenski rad. Nekome će biti previše odgovoran, stresan i administrativno zahtevan. Ipak, činjenica je da se ova oblast širi, da se propisi menjaju i da sve više firmi mora da ispuni zakonske uslove. To otvara prostor za zaposlenje, ali i za ozbiljnu pripremu.

Ko može da obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu

Jedno od najčešćih pitanja jeste ko ima pravo da radi kao lice za bezbednost i zdravlje na radu. U praksi se pokazuje da zakonski okvir omogućava širi krug kandidata nego što mnogi misle. Za obavljanje poslova u samoj firmi često je dovoljno da kandidat ima položen stručni ispit iz ove oblasti, u skladu sa važećim propisima. To znači da i lica koja nemaju fakultetsko obrazovanje mogu da obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu, ako ispune propisane uslove i polože odgovarajući ispit.

Sa druge strane, za rad u agencijama koje se bave pružanjem usluga iz oblasti bezbednosti na radu često se traže dodatni uslovi, poput odgovarajućeg obrazovanja, licence i iskustva. Zato se često čuje da kandidati sa fakultetom imaju prednost u agencijskom radu, dok u jednoj firmi mogu da rade i lica sa srednjom školom ili drugom strukom, ukoliko polože stručni ispit.

To, naravno, izaziva i izvesnu napetost među kandidatima. Neki koji su završili fakultet osećaju da im se uloga umanjuje, dok drugi smatraju da je važno da posao obavlja neko stručan i odgovoran. U praksi se pokazalo da formalno obrazovanje nije jedini pokazatelj kvaliteta. Iskustvo, poznavanje propisa, sposobnost procene rizika i komunikacija sa zaposlenima često su presudni.

Važno je naglasiti da se propisi mogu menjati. Ono što je danas dozvoljeno može sutra biti uslovljeno dodatnim zahtevima. Zato svako ko planira da se bavi bezbednošću i zdravljem na radu treba redovno da prati izmene zakona, pravilnika i podzakonskih akata.

Razlika između rada u firmi i rada u agenciji

Kada kandidat položi stručni ispit, može da se zaposli u konkretnoj firmi kao lice za bezbednost na radu. U tom slučaju brine se o jednoj organizaciji, njenim radnim mestima, zaposlenima, opremi i dokumentaciji. Prednost je što se posao bolje upozna, što se zna svaki proces i što je komunikacija sa kolegama neposrednija. Nedostatak može biti to što je posao usko vezan za jednu firmu i nekada nedovoljno plaćen.

Rad u agenciji je drugačiji. Agencija pruža usluge većem broju klijenata, pa lice koje radi u agenciji često ide na teren, obilazi različite firme, izrađuje dokumentaciju, procene rizika, obuke i izveštaje. To može biti dinamičnije i finansijski isplativije, ali i zahtevnije. Potrebna je širina znanja, jer se svakog dana susreću različite delatnosti: proizvodnja, građevina, skladišta, laboratorije, poljoprivreda, usluge i mnoge druge.

Za rad u agenciji često je potrebna licenca, odgovarajuće obrazovanje i iskustvo. Zato kandidati koji tek polažu stručni ispit treba da znaju da prvi posao može biti u firmi, a kasnije, sa iskustvom, prelazak u agenciju. Nije retko da neko započne kao referent ili saradnik, pa vremenom preuzme složenije poslove procene rizika i bezbednosnog menadžmenta.

Stručni ispit: osnovne informacije

Stručni ispit iz bezbednosti i zdravlja na radu predstavlja formalni korak ka samostalnom obavljanju poslova. Ispit se sastoji iz više delova i obično traje dugo, često ceo dan. Kandidati ga opisuju kao zahtevan, ali ne i nemoguć. Najveći izazov nije samo znanje, već psihička priprema, organizacija vremena i sposobnost povezivanja propisa sa praktičnim situacijama.

Pre prijave ispita potrebno je proveriti važeće uslove. Nekada su uslovi bili stroži, nekada blaži. Danas se često pominje da je za prvi nivo ispita dovoljno ispuniti opšte uslove i imati odgovarajuću pripremu, dok su za drugi nivo, odnosno odgovorno lice, potrebni dodatni uslovi poput visokog obrazovanja tehničke, tehnološke ili medicinske struke i određenog broja ESPB bodova. Zato je najsigurnije da se pre prijave provere informacije kod nadležnog organa i u aktuelnom pravilniku.

Troškovi polaganja nisu mali. Kandidati često pominju iznose koji se kreću od nekoliko hiljada dinara za prijavu, pa do više desetina hiljada dinara kada se uračunaju literatura, putni troškovi, obuke i takse. Zato je važno planirati finansije unapred. Iako se čini da je ulaganje veliko, za mnoge je položen ispit otvorio vrata zaposlenju ili očuvanju radnog mesta.

Prijava ispita i rokovi

Prijava se obično podnosi nadležnom organu, uz odgovarajuće dokaze o ispunjenosti uslova. Kandidate često zanima kada će biti pozvani. Iskustva su različita: nekada poziv stigne za mesec dana, nekada za dva ili tri. U periodima velikog interesovanja liste čekanja mogu biti duže. Zato je korisno da se prijava podnese na vreme i da se povremeno proveri status.

Polaganja se najčešće organizuju u unapred određenim terminima, nekoliko puta godišnje, mada može biti i češće ako ima dovoljno prijavljenih kandidata. Poziv obično stiže najmanje dve nedelje pre ispita, ali u praksi se dešava i da se termini menjaju. Zato kandidat treba da bude spreman da u relativno kratkom roku obnovi gradivo.

Pre samog ispita korisno je otići na neko polaganje i poslušati kako izgleda procedura, ukoliko je to dozvoljeno. Mnogi kandidati tvrde da im je to pomoglo da smanje tremu i razumeju formu pitanja. Takođe, korisno je povezati se sa drugim kandidatima, razmeniti iskustva i literaturu, ali bez oslanjanja na nepotpune ili zastarele informacije.

Priprema: odakle početi

Priprema za stručni ispit iz bezbednosti i zdravlja na radu zahteva plan. Prvi korak je nabavka aktuelne literature. To uključuje zakone, pravilnike, konvencije, priručnike i skripte. Međutim, samo čitanje nije dovoljno. Potrebno je razumeti logiku propisa, znati zašto neka mera postoji i kako se primenjuje u praksi.

Kandidati koji su pohađali pripremne časove često kažu da im je to pomoglo da razlikuju bitno od nebitnog. Međutim, ima i onih koji su spremali ispit samostalno i uspeli. Ključ je u doslednosti. Bolje je učiti svakog dana po nekoliko sati nego nekoliko dana pred ispit pokušati da se savlada ogromna količina materijala.

Posebno je važno obratiti pažnju na izmene propisa. Ono što je bilo aktuelno pre nekoliko godina možda više nije. Zato se preporučuje korišćenje najnovijih verzija zakona i pravilnika. Skripte mogu biti korisne kao podsetnik, ali ne mogu zameniti originalne tekstove. Iskusniji kandidati savetuju da se skripta koristi kao okvir, a zatim da se detalji provere u propisima.

Literatura i propisi

Obim literature je veliki. Pominju se zakoni o radu, zakoni o bezbednosti i zdravlju na radu, zakoni o zdravstvenom osiguranju, penzijskom i invalidskom osiguranju, zatim brojni pravilnici o proceni rizika, opremi za rad, ličnim zaštitnim sredstvima, električnoj energiji, mašinama, građevini, hemijskim štetnostima, bukom, vibracijama, osvetljenju, mikroklimi, biološkim štetnostima i drugim oblastima.

Kandidati često greše kada pokušavaju da nauče sve napamet. Bolji pristup je da se prvo savladaju osnovni pojmovi: šta je opasnost, šta je štetnost, šta je rizik, šta je procena rizika, ko je poslodavac, ko je zaposleni, koje su obaveze lica za bezbednost. Kada se ti pojmovi razumeju, lakše se čitaju i pravilnici.

Posebno treba obratiti pažnju na konkretne brojeve, rokove i granične vrednosti. Ispitivači često pitaju kolika je granična vrednost buke, kolika je akciona vrednost, koliki je dozvoljeni nivo vibracija, koliko iznosi osvetljenje u radnim prostorijama, preko koje visine se smatra rad na visini, koliko traje periodični pregled opreme i slično. Ti podaci se ne mogu izmišljati, ali se mogu naučiti kroz ponavljanje i povezivanje.

Obuke, konsultacije i skripte

Pripremne obuke mogu biti korisne, ali nisu obavezne. Neke organizacije drže višenedeljne kurseve, često vikendom ili u večernjim terminima. Cena može biti visoka, ali uključuje predavanja, literaturu i konsultacije. Kandidati koji su išli na obuku obično kažu da su lakše razumeli strukturu ispita i da su dobili korisne savete.

Sa druge strane, postoje i oni koji su se spremali sami. Njihov savet je: nabaviti kvalitetnu skriptu, pročitati sve propise, napraviti sopstvene beleške i vežbati odgovaranje na pitanja. Skripte u elektronskoj formi često kruže među kandidatima, ali treba biti oprezan jer mogu biti zastarele. Najbolje je kombinovati skriptu sa aktuelnim propisima i, ako je moguće, sa iskustvima drugih kandidata.

Takođe, korisno je formirati male grupe za učenje. Razmena znanja, međusobno ispitivanje i objašnjavanje pojmova mogu mnogo pomoći. Kada neko drugome objasni neku meru zaštite, i sam je bolje razume.

Tok ispita: prvi deo

Ispit se najčešće sastoji iz više delova. Prvi deo obično obuhvata opšte pravne i međunarodne izvore, zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, zakon o radu, osnove ustavnog uređenja i konvencije. Kandidat izvlači pitanja i odgovara usmeno, ponekad uz mogućnost da prvo napravi koncept.

Iskustva pokazuju da je prvi deo za mnoge lakši od kasnijih. Ispitivači su često korektni i spremni da pomognu ako vide da kandidat zna osnovu. Pitanja mogu biti opšta, ali i konkretna: šta je licenca, koje su obaveze poslodavca, šta je procena rizika, koja prava imaju zaposleni, šta je inspekcijski nadzor, šta su preventivne mere.

Važno je da kandidat ne paniči ako ne zna odmah. Bolje je reći ono što zna, povezati sa sličnom oblašću i pokazati logiku. Ispitivači često traže razumevanje, a ne samo reprodukciju.

Drugi deo: radno pravo, zdravstveno i penzijsko osiguranje

Drugi deo ispita često se odnosi na radne odnose, prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstveno osiguranje, kolektivne ugovore, godišnji odmor, radno vreme, povrede na radu, profesionalna oboljenja, zaštitu invalida, diskriminaciju i slično.

Ova oblast je obimna i može delovati suvoparno, ali je veoma važna za svakodnevni rad lica za bezbednost i zdravlje na radu. Znati kako se prijavljuje povreda na radu, koja prava zaposleni ima, kako se vodi evidencija i koje su obaveze poslodavca od suštinskog je značaja.

Kandidati savetuju da se ovaj deo uči kroz primere. Umesto pukog pamćenja članova, korisno je zamisliti konkretnu situaciju: radnik se povredio, šta sledi, koja dokumentacija se vodi, koja služba se obaveštava, koja prava radnik ostvaruje. Tako znanje postaje trajnije.

Pismeni deo: procena rizika

Pismeni deo ispita često uključuje izradu procene rizika za zadato radno mesto. Kandidat dobija radno mesto, ponekad može da predloži temu iz svoje firme, a zatim treba da opiše tehnološki proces, sredstva za rad, opasnosti i štetnosti, mere zaštite, lična zaštitna sredstva, zaključak i eventualne preporuke.

Ovo je deo koji mnogi kandidati smatraju najpraktičnijim, ali i najosetljivijim. Ako kandidat ne poznaje radno mesto, može se desiti da pogreši. Zato je korisno unapred pripremiti nekoliko primera procene rizika iz različitih delatnosti. Takođe, treba znati osnovne metode procene rizika i način na koji se određuje da li je radno mesto sa povećanim rizikom.

U nekim periodima literatura je bila dozvoljena, u drugim nije. Zato se ne treba oslanjati na to da će se nešto moći prepisati. Najbolje je znati strukturu procene rizika i moći je napisati samostalno. Ako se dozvoli korišćenje liste opasnosti i štetnosti, to može pomoći, ali ne rešava suštinu.

Usmeni deo: pravilnici

Usmeni deo iz pravilnika često se smatra najtežim. Pitanja mogu biti konkretna i traže poznavanje brojeva, rokova, mera i definicija. Kandidat može dobiti pitanja iz oblasti mašina, električne energije, građevine, hemijskih štetnosti, buke, vibracija, opreme za rad, ličnih zaštitnih sredstava, prve pomoći, evakuacije i drugih.

Iskustva su različita. Neki ispitivači pitaju samo ono što je na papiriću, drugi kroz podpitanja proveravaju da li kandidat razume. Nema mnogo prostora za improvizaciju. Zato se preporučuje detaljno čitanje pravilnika, obeležavanje bitnih članova i pravljenje sopstvenih pitanja i odgovora.

Posebno treba obratiti pažnju na nove i izmenjene pravilnike. Ono što je ranije bilo važno možda je danas izbačeno, a nešto novo je dodato. Zato je korisno proveriti aktuelni program polaganja i literaturu.

Najčešće teme i pitanja

Među čestim temama pominju se: granične i akcione vrednosti buke i vibracija, osvetljenje radnih prostorija, rad na visini, rad u eksplozivnim atmosferama, zaštita od električne energije, mašine i oprema za rad, tehnička dokumentacija, oznake bezbednosti, evakuacioni putevi, prva pomoć, lična zaštitna sredstva, ručno prenošenje tereta, biološke i hemijske štetnosti, azbest, mikroklime i psiho-socijalni rizici.

Neka pitanja mogu delovati neobično, ali imaju za cilj da provere da li kandidat razume propis. Na primer, razlika između akcione i granične vrednosti buke nije samo teorijsko pitanje. Ona određuje kada je poslodavac dužan da preduzme mere i kada je obavezna upotreba lične zaštitne opreme.

Isto važi i za rad na visini. Različiti pravilnici mogu definisati različite visine, pa kandidat treba da zna da objasni razliku i primeni stroži kriterijum kada je to potrebno. Takva pitanja pokazuju praktičnu sposobnost, a ne samo pamćenje.

Kako učiti bez panike

Priprema za ispit može trajati od nekoliko nedelja do nekoliko meseci, u zavisnosti od predznanja i vremena koje kandidat može da izdvoji. Realno je da se ozbiljna priprema meri desetinama, pa i stotinama sati. Zato je važno napraviti plan.

Prvo se čitaju zakoni i osnovni pojmovi. Zatim se prelazi na pravilnike, jedan po jedan. Posle toga se rade procene rizika i vežbaju odgovori. Na kraju se obnavlja sve i proveravaju najvažniji brojevi i rokovi.

Korisno je učiti u blokovima, praviti pauze i ponavljati. Umesto pasivnog čitanja, bolje je postavljati sebi pitanja i govoriti odgovore naglas. Ako neko može da sluša, još bolje. Objašnjavanje drugome je jedan od najboljih načina da se znanje učvrsti.

Iako je gradivo obimno, ne treba dozvoliti da panika preuzme kontrolu. Mnogi kandidati su pali ne zato što nisu znali, već zato što su se blokirali. Zato je psihička priprema jednako važna kao i učenje.

Psihička priprema i dan ispita

Dan ispita može biti dug i naporan. Kandidati često provedu više sati u čekaonici, prolaze kroz više prostorija i susreću se sa različitim ispitivačima. Zato je važno biti naspavan, sit i smiren. Poneti vodu, olovku i eventualno dokumentaciju ako je dozvoljena.

Kada kandidat uđe kod ispitivača, treba da sluša pitanje do kraja, razmisli i odgovara jasno. Ako ne zna, bolje je reći šta zna i pokazati način razmišljanja nego ćutati. Ispitivači često cene iskrenost i logiku.

Ako kandidat padne neki deo, to nije kraj sveta. Ispit se može ponovo polagati. Mnogi koji su danas uspešni u ovoj oblasti nekada su padali ili su morali da uče više nego što su očekivali. Važno je izvući pouku i nastaviti.

Karijera, plate i uslovi rada

Karijera u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu može biti raznovrsna. Neko radi u fabrici, neko u građevinskoj firmi, neko u zdravstvenoj ustanovi, neko u agenciji, a neko kao konsultant. Plate zavise od obrazovanja, iskustva, sektora, odgovornosti i regiona.

Početne plate mogu biti skromne, posebno u manjim firmama. Sa iskustvom i dodatnim znanjem, mogućnosti se povećavaju. U stranim kompanijama i ozbiljnijim sistemima bezbednosnog menadžmenta plate mogu biti znatno više, ali su i zahtevi veći. Tamo se često traže fakultetsko obrazovanje, poznavanje međunarodnih standarda, iskustvo i sposobnost rada na projektima.

Posao nije samo sedenje u kancelariji. Često uključuje obilazak terena, razgovor sa zaposlenima, pregled opreme, izradu dokumentacije i učešće u obukama. Nekome je to prednost, nekome teret. Zato je dobro unapred razmisliti kakav stil rada odgovara kandidatu.

Perspektiva i zaključak

Oblast bezbednosti na radu i bezbednosti i zdravlja na radu verovatno će i dalje rasti. Propisi se usklađuju, inspekcije pojačavaju nadzor, a poslodavci sve više shvataju da ulaganje u bezbednost smanjuje troškove i čuva ljude. Zato je znanje iz ove oblasti vredno, bez obzira na to da li kandidat radi u firmi ili u agenciji.

Ako planirate da polažete stručni ispit, počnite na vreme. Nabavite aktuelnu literaturu, napravite plan, proverite uslove i ne oslanjajte se samo na skripte. Učite propise, ali ih povezujte sa praksom. Vežbajte odgovore, pripremite primere procene rizika i sačuvajte smirenost.

I zapamtite: položen ispit je početak, a ne kraj učenja. Bezbednost i zdravlje na radu je oblast koja se stalno menja. Onaj ko ostane radoznao, odgovoran i spreman da uči imaće dugoročnu korist. Ponekad će posao biti naporan, ponekad stresan, ali će imati smisao jer štiti ljude na radu.