Crkveno venčanje u Srbiji - Vodič za buduće mladence: cene, procedure i saveti

Crkveno venčanje - kako da ceremonija bude onakva kakvu ste zamišljali, a da vas cena ne iznenadi

Organizacija svadbe podrazumeva gomilu odluka, a jedna od onih koja budi najviše pitanja - pa i nedoumica - jeste crkveno venčanje. Bez obzira na to da li ste duboko verni ili vam je važno da brak započnete blagoslovom u crkvi iz tradicije, gotovo sigurno ćete se susresti sa raznolikim informacijama koje se često međusobno isključuju. Koliko košta? Šta sve treba da ponesete? Da li morate da budete iz iste parohije? Da li kum može da bude katolik? Odgovore na ova i mnoga druga pitanja pokušaćemo da sažmemo u jedan iskren i praktičan vodič, bez ulepšavanja i bez nepotrebnih tabua.

Zašto se uopšte venčati u crkvi?

Iako ne postoji zakonska obaveza, crkveno venčanje za veliki broj parova predstavlja srž svadbenog dana. Neretko se može čuti da je ono „ono pravo venčanje“, dok je matičar samo administrativna stanica. I zaista, ritual sa krunama, svećama, zajedničkom čašom vina i sveštenikovim blagoslovom nosi poseban emotivni naboj. Istovremeno, ima i onih koji na crkvu gledaju sa distance, bilo zbog loših iskustava, bilo zbog osećaja da je institucija postala previše komercijalizovana. O tome svedoče brojne priče o visokim taksama, različitim cenovnicima od crkve do crkve i neprijatnim situacijama sa sveštenicima.

Ipak, jedno je sigurno: ako vama i vašem partneru crkveni obred nešto znači, ne treba dozvoliti da vas spoljne okolnosti obeshrabre. Informisanost je ključ - kada znate kako sistem funkcioniše i šta možete da očekujete, lakše ćete se izboriti za ceremoniju koja će vam ostati u lepom sećanju.

Kako izabrati crkvu? - Parohija, mesto stanovanja i „prelaženje granica“

Prvo i osnovno pravilo glasi: venčavate se u crkvi čijoj parohiji pripadate. Pripadnost se određuje prema mestu prebivališta, odnosno adresi na kojoj živite - ne prema administrativnoj opštini, već prema crkvenoj podeli. U gradovima poput Beograda, gde se parohije preklapaju sa ulicama i čak brojevima zgrada, sasvim je uobičajeno da jedna strana ulice pripada jednoj crkvi, a druga - drugoj. Zato je najpametnije da odete u najbližu crkvu i jednostavno pitate: „Da li ova ulica i broj pripadaju vašoj parohiji?“ Niko vas neće smatrati neobaveštenim - naprotiv, sveštenici cene kada neko dođe da se raspita pre nego što počne da zakazuje.

Šta ako biste želeli da se venčate u nekoj drugoj crkvi, koja vam je lepša, bliža restoranu ili jednostavno draža? Moguće je, ali uz dodatnu proceduru. Obično je potrebno da sveštenik iz vaše matične parohije napiše molbu ili saglasnost (često se naziva i „blagoslov“) da vas venča sveštenik iz druge crkve. U praksi to znači da ćete platiti taksu toj drugoj crkvi za korišćenje prostora, a vaš parohijski sveštenik će doći da obavi obred - ili će vas venčati neko od njegovih kolega uz njegovu dozvolu. Ponegde je dozvoljeno i da vas venča sveštenik iz treće parohije, ali je to retkost i zahteva još više papirologije.

Zanimljivo je da u inostranstvu nije neobično da mladenci sami biraju crkvu u kojoj će se venčati, ponekad čak i onu iz 12. veka, pa makar bila u stanju potpunog raspadanja. Kod nas je takva sloboda malo složenija upravo zbog pomenutih parohijskih granica, ali nije nemoguća - samo zahteva strpljenje i otvoren razgovor sa sveštenicima.

Cene i takse: koliko zaista košta crkveno venčanje?

Ovo je verovatno najosetljivija tema, jer su iskustva toliko različita da se ponekad čini da pričamo o dve potpuno različite crkve. Cena crkvenog venčanja sastoji se iz nekoliko stavki, a one se mogu drastično razlikovati od grada do grada, od crkve do crkve, pa i od sveštenika do sveštenika.

Crkvena taksa

Gotovo svaka crkva naplaćuje neki iznos za „korišćenje prostora“ ili „taksu za venčanje“. Ta cifra se kreće od 1.500 do 8.000 dinara, a u nekim manastirima i sabornim hramovima može biti znatno viša. Na primer, u crkvi Svetog Đorđa na Banovom brdu taksa je oko 1.500 dinara, u Hramu Svetog Vasilija Ostroškog na Bežanijskoj kosi 4.000, u Svetog Marka 6.000, u Sabornoj crkvi 8.000, a u manastiru Vavedenje na Senjaku pominje se čak 13.000 dinara (ili više, u zavisnosti od toga da li vam dolazi vaš sveštenik).

Sveštenik

Sveštenici, po pravilu, nemaju fiksnu tarifu i ne bi smeli da uslovljavaju vernike. U stvarnosti, međutim, mnogi imaju nezvaničan cenovnik. Najčešće se pominju cifre od 5.000 do 7.000 dinara, ali ima i sveštenika koji kažu „dajte koliko možete“ i onih koji traže i do 100 evra. Važno je znati da se svešteniku novac daje u koverti, obično pre ili posle obreda, i da je to, makar formalno, dobrovoljni prilog - iako realnost često odstupa od tog ideala.

Hor

Crkveni hor nije obavezan, ali mnogi mladenci žele da ulepšaju ceremoniju. Cena hora se kreće od 5.000 do 6.000 dinara, u zavisnosti od crkve i broja pevača. Neki horisti tvrde da od tog novca ne vide mnogo, ali to je već unutrašnja stvar crkvene opštine.

Predbračni ispit

Iako bi trebalo da bude besplatan, sve češće se može čuti da sveštenici i za to traže novac - od par stotina do 1.500 dinara. Međutim, mnogi ga obave bez ikakve nadoknade, pa je ovo još jedna stavka koja zavisi od konkretnog sveštenika.

Dodatni troškovi za kumove

Ponekad sveštenik izričito traži da kumovi plate posebnu taksu - recimo po 1.000 ili 2.000 dinara. Većina budućih mladenaca to ne želi da prenese na kumove i sami pokriju taj iznos, ali je dobro da budete spremni na takvu mogućnost i da novac obezbedite unapred.

Šta sve ukupno izađe?

Kada se sve sabere, prosečno crkveno venčanje u Beogradu košta između 150 i 300 evra, ne računajući komplet (sveće, platno, pehar, vino) i eventualni hor. Ima crkava gde se prođe i za 50 evra, ali i onih gde je potrebno izdvojiti i preko 400 evra. Zato je zlatno pravilo: pre nego što se odlučite, obavezno se raspitajte o svim taksama i troškovima unapred, idealno u pisanom obliku ili makar pred svedokom, kako na dan venčanja ne bi bilo neprijatnih iznenađenja.

Šta sve treba poneti na crkveno venčanje?

Spisak potrebnih stvari je manje-više standardan, iako i tu ima sitnih varijacija. U većini crkava tražiće vam:

• Četiri sveće - mogu se kupiti u crkvi ili u specijalizovanim radnjama. Često su ukrašene trakama, a njihova cena se kreće od 150 do 500 dinara po komadu;
• Platno za venčanje - najčešće belo, sa vezenim krstom i inicijalima mladenaca. Može se naći u crkvenim prodavnicama, kod dekoratera ili u tkačkim radnjama. Cene variraju od 700 do 2.000 dinara;
• Čaša (pehar) za vino - mnoge crkve imaju svoj pehar, ali parovi najčešće kupuju sopstveni za uspomenu. Kristalni pehari su posebno popularni, a cena im je od 1.500 do 3.500 dinara;
• Flaša crvenog vina - obično jedna litarska boca, koju ćete pokloniti crkvi;
• Burme - bez njih ne ide, a poželjno je da budu pri ruci kumu kako ne bi došlo do nervoze;
• Krštenice - za mladence i kumove. Iako neki sveštenici veruju na reč, većina traži da ih donesete na uvid. Ukoliko neko od kumova nije kršten u toj crkvi, krštenica je obavezna. Nije retkost da je potrebno izvaditi je nekoliko dana ranije, pa čak i platiti malu taksu.

Komplet sa svećama, platnom i peharom neretko se prodaje i kao gotov paket u crkvi, po ceni od 4.000 do 5.000 dinara. To može biti praktično, ali ako želite nešto personalizovanije, izrada sopstvenog platna ili odabir pehara po ukusu mnogo više znače.

Veo, bolero i pravila odevanja u crkvi

Jedno od čestih pitanja glasi: da li mlada mora da nosi veo? Odgovor je - ne. Veo nije obavezan, ali jeste u skladu sa tradicijom da žena u crkvu ulazi pokrivene glave. Ako nemate veo, možete nositi maramu, šeširić, ili čak ići gologlavi - većina sveštenika to neće zameriti, iako ima i onih konzervativnijih.

Ono što se i te kako primećuje jesu gola ramena i preterano ogoljen dekolte. Pravoslavna crkva smatra da je neprikladno unositi previše telesnosti u sveti prostor, pa se preporučuje da ramena budu pokrivena. Često je dovoljan lagani bolero, ešarpa ili čak dugačak veo koji padom prekriva ramena. Niko vas neće izbaciti iz crkve ako uđete sa golim ramenima, ali je to pitanje poštovanja ustanove u koju ulazite - i većina mladi se trudi da to ispoštuje.

Uloga kuma i svedoka - ko sve može da kumuje?

Kum na crkvenom venčanju ima poseban značaj. On nije samo svedok pred Bogom, već i neko ko će, po verovanju, biti duhovni oslonac mladencima. Prema crkvenim pravilima, kum mora biti kršten i venčan u pravoslavnoj crkvi, odnosno njegov brak mora biti blagosloven od strane crkve. Međutim, u praksi se i ovde pojavljuju različita tumačenja.

Šta ako je kum katolik? Iako po strogim kanonima ne bi smeo da kumuje, ima sveštenika koji dopuštaju takvu mogućnost - pod uslovom da je osoba krštena i da se napiše posebna molba episkopu za mešovito kumstvo. Slično važi i za venčanje pravoslavca i katolkinje: moguće je, ali će se tražiti dozvola nadležnog episkopa i izjava da će deca biti vaspitavana u pravoslavlju. Katolička strana ne mora da prelazi u pravoslavlje, mada neki sveštenici to uslovljavaju.

Veoma je važno da pitanje kumstva rešite na vreme i da sa kumovima otvoreno porazgovarate o eventualnim troškovima. Oni će, osim što stoje iza mladenaca tokom obreda i drže sveće, po običaju darivati sveštenika i crkvu - mada je to stvar dogovora i ne treba dozvoliti da ih iko stavlja pred svršen čin.

Predbračni ispit - provera ili formalnost?

Predbračni ispit je susret sa sveštenikom na kome se utvrđuje da li su mladenci kršteni, da li su saglasni da stupe u brak, da li se nekom nisu prethodno obećali (kao u slučaju veridbe sa nekim drugim), kao i da nisu u krvnom srodstvu. Iako mnogi očekuju nešto nalik ispitu iz veronauke, u većini slučajeva to je čista formalnost. Sveštenik će popuniti formular sa ličnim podacima, imenima roditelja, zanimanjima i podacima o kumovima, pročitaće molitvu i objasniti šta se od mladenaca očekuje na dan venčanja.

Ako niste venčani u crkvi u kojoj ste kršteni, često se traži da ponesete krštenice na sam ispit ili na dan venčanja. Kumovi nisu uvek obavezni da prisustvuju ispitu - ako su sprečeni, može doći neko drugi privremeno, a njihovi podaci se samo upišu. Najvažnije je da na ispitu ne iznosite „romane“ o razlozima zbog kojih ste se odlučili za brak - sveštenici vole kratko i jasno, a za sve dodatne savete postoji vreme posle ispita.

Najčešći problemi i kako ih izbeći

Na osnovu brojnih iskustava, izdvajaju se situacije koje mogu da bace senku na radost venčanja. Evo kako da ih predupredite:

1. Dvostruki termini i gužva ispred crkve

U popularnim crkvama, posebno u Beogradu, venčanja se zakazuju na pola sata ili sat vremena, pa se neretko dogodi da izlazite iz crkve dok sledeća mlada već stiže. To može stvoriti haos sa parkiranjem i mešanjem gostiju. Ako vam smeta da se „dve mlade vide“ (što je, uzgred, sujeverje koje crkva ne priznaje), jednostavno se dogovorite sa sveštenikom da u crkvu uđete poslednji, a da gosti ostanu u dvorištu ili u kolima dok se prethodna svadba ne raziđe.

2. Pijani sveštenik

Da, i to se dešava. Priče o sveštenicima koji se vraćaju sa slave vidno pripiti, ili koji ne mogu da prime mladence jer su u neprimerenom stanju, nažalost nisu izmišljene. Ako sumnjate da bi vaš sveštenik mogao da bude u takvom stanju na dan venčanja, ne ustručavajte se da unapred zatražite razgovor sa starešinom hrama ili da angažujete drugog sveštenika - iako to može biti komplikovano zbog parohijskih pravila. Nijedna ceremonija ne vredi toliko da biste gledali kako se neko ponaša nedolično u mantiji.

3. Renoviranje crkve i „vojnički šatori“

Ponekad crkve započnu obimne radove tačno u sezoni venčanja. Dešava se da mladence ne obaveste na vreme, pa saznaju da će se obred obaviti u improvizovanom prostoru - šatoru ili dvorištu. Ako vam je stalo do ambijenta, proverite stanje crkve pre nego što uplatite taksu, i obavezno ostavite kontakt telefon kako bi vas obavestili o eventualnim promenama. Ukoliko do toga ipak dođe, imate mogućnost da zakažete venčanje u drugoj crkvi - doduše, termini mogu biti već popunjeni, pa je bolje imati rezervni plan.

4. Naknadna ucenjivanja i dodatne cifre

Najgore iskustvo koje mladenci dele jeste kada im sveštenik posle venčanja priđe i traži još novca, ili kada od roditelja i kumova počne da „sakuplja prilog“ iako je sve već plaćeno. Rešenje je jednostavno: sve stavite na papir ili u kovertu i predajte pre obreda, uz jasno pitanje: „Da li je ovo sve što treba da platimo?“ Ako vam odgovori potvrdno, kasnije nema osnova za dodatna potraživanja. Čak i ako se desi, imajte spremnu rečenicu da ste već izmirili svoje obaveze - na fin, ali odlučan način.

Manastir ili crkva - gde je lepše i povoljnije?

Sve je veći broj parova koji biraju manastir za venčanje, privučeni mističnom atmosferom i lepim dvorištima. Ipak, manastiri često imaju znatno više cene od gradskih crkava. Pominje se iznos od 150 evra za manastir Vavedenje na Senjaku, a tome treba dodati i honorar za sveštenika (bar još toliko). Ima i manastira koji ne traže ništa osim onoga što sami date - ali su to uglavnom oni udaljeniji od većih gradova. Ako maštate o venčanju u manastiru, budite spremni na dodatnu logistiku: prevoz gostiju, eventualno nemogućnost kraćeg termina (jer manastiri retko imaju više venčanja dnevno), i često stroža pravila oblačenja.

Simbolika obreda: krune, vinca i sveće

Iako je ovaj vodič pretežno praktične prirode, ne možemo zaobići značenje onoga što se tokom venčanja dešava. Krune (venci) koje se stavljaju na glave mladenaca simbolišu mučeničke vence slave, ali i podsećanje da brak podrazumeva trud, prevazilaženje sebičnosti i zajednički podvig. Zajednička čaša vina podseća na čudo u Kani Galilejskoj, a trostruki ophod oko stola na večnost i Svetu Trojicu. Zato, ma koliko bili nervozni, pokušajte da osetite taj deo ceremonije - on je zaista ono što crkveno venčanje čini posebnim.

Da li je crkveno venčanje obavezno?

Nije. Zakon vas ne obavezuje da se venčate u crkvi. Štaviše, ima parova koji odluče da izbegnu crkvu upravo zato što ne žele da učestvuju u instituciji prema kojoj imaju ozbiljne zamerke. Ako ste vernici, crkveni obred je važan deo vašeg duhovnog života. Ako niste, a želite ga iz tradicije ili zbog roditelja, i to je legitimno - samo je pošteno da pre toga razmislite o svom odnosu prema veri i prema onome što sveštenik tog dana govori. Najgore je kada se crkva doživljava kao servis koji samo treba da odradi uslugu - jer onda svaka cena deluje previsoko, a svaki sveštenik kao prepreka.

Praktični saveti za planiranje bez stresa

1. Krenite na vreme. Crkveni termini, posebno za subote u maju, junu i septembru, planiraju se i po šest meseci unapred. Što pre obiđete par crkava i raspitate se, veća je šansa da dobijete tačno ono vreme koje vam odgovara.
2. Ponesite sve na papir. Kada razgovarate sa sveštenikom, zapišite sve što vam kaže - od taksi do spiska stvari. Tako ćete izbeći nesporazume tipa „niste mi rekli da treba da platim i crkvenjaka“.
3. Krštenice pripremite ranije. Ukoliko vi ili kumovi niste kršteni u toj crkvi, izvadite krštenice na vreme. Neke crkve ih izdaju istog dana, druge tek za nedelju dana.
4. Ne zaboravite na parking. Posebno u centru grada, parkiranje može biti noćna mora. Obavestite goste da dođu ranije ili organizujte zajednički prevoz. Neki parovi upravo zbog parkinga biraju crkve u prigradskim naseljima, gde su i cene restorana povoljnije.
5. Komunicirajte s kumovima. Objasnite im šta se od njih očekuje, koliko traje obred i da li treba da ponesu novac. Tako će i oni biti mirniji, a vi nećete imati neprijatna iznenađenja.
6. Razgovarajte otvoreno o novcu. Nije sramota pitati sveštenika: „Koliko treba da izdvojimo za vaš trud?“ Ako odgovori izbegava, insistirajte - jer je to i u njegovom interesu, da kasnije ne bi bilo nesporazuma. Ako ste zaista u teškoj finansijskoj situaciji, to slobodno recite; mnogi sveštenici će vam izaći u susret, jer ipak je crkva tu zbog ljudi, a ne obrnuto.
7. Ne dozvolite da vam pokvare dan. Čak i ako sveštenik produži propoved više nego što ste želeli, ili ako budete morali da sačekate par minuta ispred crkve - setite se zbog čega ste tu. Najlepše uspomene ne zavise od toga da li je neko bio brz ili spor, već od osećaja koji ponesete sa sobom.

Svetli primeri: kada sve funkcioniše kako treba

Radi ravnoteže, važno je istaći i pozitivna iskustva. Mnogo je sveštenika koji ne traže ni dinara, koji će vam pokloniti Bibliju, koji će se potruditi da obred bude svečan i topao. Ima crkava u kojima taksa ne postoji kao obavezna stavka, a hor peva iz ljubavi. Postoje parovi koji su venčanje obavili u svojoj maloj parohijskoj crkvi potpuno besplatno, jer su bili redovni parohijani. Takve priče su podsetnik da crkva nije samo institucija sa tarifom, već i zajednica ljudi iskrene vere. Ako već imate svog duhovnika kome redovno dolazite na ispovest i pričešće, on će vas najverovatnije i venčati bez ikakvog cenjkanja - i to je, po mnogima, najlepši način da započnete bračni život.

Zaključak: vaša priča, vaša pravila

Crkveno venčanje je duboko ličan čin. Ono može biti vrhunac svadbenog dana, duhovni temelj braka, ali i izvor frustracije ako se ne pripremite na pravi način. Ključ je u informisanosti i otvorenom stavu: ne plašite se da pitate, da tražite pojašnjenje i da postavite svoje granice. Iznad svega, ne zaboravite da su krune na vašim glavama simbol nečeg mnogo većeg od administrativnih zavrzlama - one su poziv da jedno drugom budete oslonac, čak i kada stvari ne idu po planu. A to je lekcija koja vredi mnogo više od bilo koje takse.

Želimo vam da vaše venčanje bude baš onakvo kakvo ste zamišljali - svečano, ispunjeno osmehom i, pre svega, vaše.